Пастернак је једном рекао: «Сви људи који су нам послани наш су одраз. И они су послати тако да ми, гледајући ове људе, исправљамо своје грешке, а када их исправимо, и ти људи се мењају или напуштају наш живот».

Људи које упознајемо увек су наш одраз.

Заиста видимо у другима оно што је у нама самима. Ако осуђујемо особу због нечега, онда морамо размислити да ли и сами радимо оно, због чега осуђујемо другог? Можда не у пракси, већ у мислима, али ми себи то дозвољавамо.

Свака особа послата у наш живот, прилика је да споља видимо себе и своје страсти. Понекад је тешко пронаћи неку ману у себи, и зато људи са сличним проблемом нам се шаљу намерно.

Када победимо ову или ону страст уз помоћ Бога, престаћемо да је примећујемо и у онима око нас, бар ћемо престати оштро да реагујемо, појавиће се снисхођење и саосећање. Док нас мучи нека врста греха, ми га видимо код других и то нас нервира.

Промените себе и свет ће се променити око вас — ово је златно правило универзума. Мењајући се и побољшавајући, мењамо свет око себе, мењају се и људи око нас или потпуно нестају из нашег живота.