Митрополит Антоније (Паканич): Ако је Цариградски Патријарх Васељенски не само по титули, зашто га цела васељенска црква не бира?

С обзиром на све изјаве патријарха Вартоломеја које је недавно дао, поставља се све више питања.

И то нису празна питања, то су питања која поставља наша паства.

Пре свега о разумевању титуле „васељенски патријарх“. Може се много расправљати о историјском пореклу овог наслова, о томе како је он схваћен у V. или XI. веку. Али за нас је важније да сада цариградски патријарх, судећи по његовим поступцима, схвата овај наслов превише буквално — као захтев за моћ у Васељенској цркви. У том својству патријарх Вартоломеј дозвољава себи да се меша у послове других Помесних цркава.

Наша вишемилионска паства и ми, епископи Украјинске православне цркве, имамо право да се запитамо: који су основи ових претензиjа?

2014. године епископат наше Цркве на Архијерејском Сабору изабрао је нашег Предстојатеља — Његово Блаженство Митрополита Онуфрија. Због тога је он Господар и Отац за наше епископе, свештенство и мирјане. Једноставно је и очигледно.

Тада је сасвим природно питати се зашто би Патријарх, којег је изабрало неколико архиjереjа друге Цркве на територији Турске (влада које га, иначе, не назива ничим другим него „истанбулским фанарским грчким патријархом“), требало да буде наш Господар и Отац?

Ако је „Васељенски патријарх“ нешто више од једне од величанствених титула давно прохујале византијске ере, зашто онда баш овог Патријарха не бира цела Васељенска црква? Папу, који такође тражи васељенску власт у оквиру свог признања, ипак бира конклава кардинала који представљају читаву Римокатоличку цркву. Али да ли су Патријарха Вартоломеја изабрале оне Цркве у чије се послове он активно меша?

Наравно, неко може да манипулише древним документима колико год жели, вади каноне из контекста и вештачки привлачи преседане прошлих доба. Али чињеница остаје: Украјинска православна црква није измишљотина, већ људи. Милиони људи који су навикли на прогон, које је тешко уплашити страним претњама. То су милиони људи који настављају да буду верни њиховим jерарсима не осврћући се на оне који воле да им "се клања по улицама.“ (Лука 11:43) и тврде на оно на шта немају право.

И са мишљењем црквених људи мораће се рачунати.

Записала Наталиjа Горошкова 

Социальные комментарии Cackle