Које су најбоље године за човека?

Ако Господ даје човеку прилику да живи одређено доба, онда би то требало да буде. То значи да му је ово доба неопходно и спасоносно.

Човек је попут дрвета: прво мртва грана после зиме, затим пупољак, цвет, зелена бобица, зрела бобица и осушена бобица на грани.

Најтеже је прихватити своjе године. Прихватити стварност. Млади журе са одрастањем, сазрели желе да врате време, не желе да се мире са својим слабостима и променама везаним за узраст.

Али душа нема година! Дата је човеку за вечност и старост јој не прети. Душа се може испунити само животворном снагом Бога, носити отисак Божје лепоте.

Сваки узраст је добар. У младости имамо снагу, активност, можемо да радимо видљиве ствари, кад постаћемо одрасли, имамо искуство и снагу, а старост је природна утеха, када страсти својствене младости нестану, а искуство и мудрост остану. Чак је и болест повод за већу мудрост и смиреност. Тело у старости гура нас на молитву, захтев, пошто већ осећамо недостатак поверења у себе и своју снагу. И ово спашава нас од гордости, смирује.

Живот је диван! Господ Човекољубац обдарио нас је безбројним благом, од којих је главно љубав. А од нас зависи да ли ћемо научити да волимо живот и људе, хоћемо ли моћи да се не бојимо старости и потешкоћа, видећи у њима не само невоље, већ и дивне могућности.

Најбољи узраст је доба богопознања. Док год познајемо Господа, ми живимо.

 

Записала Наталиа Горошкова

 

Теги

Социальные комментарии Cackle