Како се правилно односити према свецима?

Како научити да се правилно чита житиjа светих како бисмо могли имати користи од њих, беседи митрополит Антоније (Паканич).

Када читамо житиjа светих, врло често своју пажњу усредсређујемо на чуда и изразите догађаје. У исто време поред нас пролазе важне епизоде из живота подвижника, које многи не примећују или које ни не улазе у житијну књижевност.

Жанр «житија» је посебан. Ово је врста књижевне иконе која приказује најважније у животу подвижника, одсецајући све што је привремено и непотребно. Али понекад је то «привремено» веома важно за савременог човека.

Често се дешава да људи, прочитавши древне патерике, упадну у жеђ за чудима и, не сусрећући их у свакодневном животу, разочарају се и почну гунђати на Цркву, која «више није иста као у далекоj прошлости» и наводно је «изгубила свеце».

Постоји још један проблем. Савремени човек, читајући о недостижној (по његовом мишљењу) светости обесхрабри се и престаjе да брине о свом спасењу. «Како се овде можете спасити? — рећи ће неко други, — ако су светитељи једном речју излечили, изгонили су демоне, померили планине, поднели муке, али ми не можемо ништа».

У ствари, није све тако, јер су свеци људи попут вас и мене. Са истим проблемима и сумњама. То постаје нарочито јасно када читамо дневнике или писма подвижника који нису живели тако давно. И многима постаjе откриће да су свеци у свом животу искусили све што и ми доживљавамо. И ово је врло инспиративно.

У земаљском животу светитељи нису ходали у позлаћеним ореолима и нису користили величанствене гесте. Многи од њих су пали пред грешним искушењима. Не треба чак ни далеко да идемо, само се сетимо Светог Писма. Сетимо се светог пророка краља Давида, који је због страсти према ожењеној жени послао њеног мужа у борбу на сигурну смрт. Али што је Давидов пад био нижи, то је његово покајање било јаче, што је било изражено у 50. псалму, који ми свакодневно читамо у својим кућним молитвама.

Стога је толико важно читати житиjа светих. Прикупљивати најмање честице њиховог живота: сећања, дневнике, писма. Пронаћи у њима практичне примере за себе, за борбу са сопственим страстима и гресима. Веома је важно да читање о свецима не постане забава, својеврсни аналог авантуристичке литературе са фасцинантном фабулом и празнином унутра.

Само промишљено, озбиљно читање може нам користити. А онда, видећи пример, видевши ориjентир, подражаваjући свеце, призивајући молитвену помоћ оних који су искусили исто што и ми доживљавамо, постићи ћемо покајање и Царство Небеско.

Записала Наталиа Горошкова

Социальные комментарии Cackle