Митрополит Антоније (Паканич) саветује како препознати непријатеље.

Жива књига

Мудрост Господња разбија лукавост непријатеља. Какви год били непријатељске трикове, сви су унапред познати и Реч Свевишњег чини их безопасним.

Ко чује Господа, не боји се ничега. За такву особу нема изненађења. Ко чује реч Божију, упозорава се на могуће потешкоће и опасности.

«А Он рече: Чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и време се приближи. Не идите дакле за њима» (Лука 21:8).

Како препознати оне који неког желе да доведу у заблуду? Како препознати вука у јагњећој кожи?

Да бисте то урадили, требате бити више испуњени Светим Писмом, редовно га читати, примењивати у животу, памтити што више светих изрека и речи. А онда ће много тога постати јасно и разумљиво.

Свето Писмо садржи апсолутно све што свако од нас треба да зна. Свето Писмо није духовни споменик, не само књига, већ жива књига. Све приче, беседи, ликови у њој су вечно живе и актуелни у свако доба, све до краја векова, будући да постоје ван времена, историје, људи. И сваки пут редови оживе у нашем животу, када их промишљено читамо и свесно се позивамо на њих. Књига човеку чудесно открива шта му тренутно потребно.

Можете насумично отварати поглавље по поглавље и на свакој страници можете пронаћи налазишта најдубље мудрости, речи повезане са одређеном ситуацијом у нашем животу.

Свето Писмо има одговоре и наговештаје на сва питања.

Непријатељ не спава

Непријатељ рода људског увек тражио је прилику да одведе човека са истинског пута, пута спасења. Његове методе су увек подле и лукаве. Подмукло замењује поjмове, обмањује људе, користећи полуистине.

Полуистине су оружје ђавлова. Они се крију иза споља побожне форме и иза правих речи, остајући изнутра ђаволи.

«Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи», – говорио је апостол Павле.

Ове речи су кључ за разумевање како разликовати праве пастире од варалица и лажних пастира.

Не треба гледати лепе речи, треба гледати плодове. Само љубав може донети плод. И то је главна разлика између истине и лажи, истине и полуистине.

Ако нема љубави према ближњем, поштовања традиције, страха од Бога, онда без обзира шта нам такав човек обећава, без обзира како се сам назива, он ће бити «звоно које звони, или прапорац који звечи», тј. нешто гласно, али у суштини потпуно празно и неплодно.

Сва уверавања о љубави, која нису подржана стварним делима, празне су речи. Ако особа сеје подељеност и мржњу, називајући то љубављу, онда онаj који верује у такве речи и следе такву особу не вреди ни пребијене паре. Можете да помогнете човеку када се искрено огреши, али нема оправдања за особу која намерно превара или следи преваранта. Једна издаја и отпадништво увек рађају другу издају и потпуно одвајање од Истине.

Човек је склон да види привидно испољавање, а то му штети. Неопходно је да вас више занима дубина, сама суштина, смисао, унутрашњи садржај, не треба придавати значај само спољним изражавањима.

У супротном, можете постати жртва превараната и разбојника, сусрет с којима је изузетно опасан у земаљским пословима, јер доводи до неизбежних губитака, али још опаснији у духовном смислу. А наша душа овде може постати ужасан губитак.

«Стражите дакле једнако и молите се Богу…» – заповеда нам Господ.

Стражити значи бити пажљив према себи и према свему што се дешава около, бити разуман, не журити до крајности, не веровати само спољној слици.

Не смемо да занемаримо било коjи тренутак нашег живота и дела. Ако не постанемо господар својих мисли и речи, непријатељи ће их отети и на тај начин учинити нас њиховим савезницима.

Стражити – значи одабрати вјечно, а не привремено. Јер речено је: «Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи» (Лука 21:33).

Записала Наталиjа Горошкова