Волимо да се окрећемо светоотачком аскетском искуству, али једноставно не знамо како да га правилно употребимо.
Материалы по: Протоиерей Владимир Долгих
Размишљање о Божјем полу је апсурдно, али пошто ова тема зањима савременог човека, хајде да причамо о томе.
Неки антички филозофи се понекад називају „хришћанима пре Христа“, и за то постоје добри разлози.
Уредбе Васељенских Сабора део су Светог Предања.
Без обзира на то колико неки хришћани понекад презиру аргументе разума, у временима кризе он може помоћи да остану „на површини“.
Ако постоји свемогући, свезнајући и љубећи Бог, онда Његова интервенција у природни ток живота у материјалном свету постаје неизбежна.
Када у Јеванђељу читамо о поступцима фарисеја, сви мислимо да се не ради о нама – ми смо прихватили Христа, али они нису. Ипак, квасца фарисејског још имамо довољно.
Сви су данас забринути, за своје животе, за животе најмилијих, али имамо оне који нас инспиришу, од којих треба да узимамо пример.
О четвртом дану Покајног канона.
О трећем дану Покајног канона.
О првом дану Покајног канона.
Приближавање Рождества Христовог изазвало је још један талас разговора о календару, као и о исправности/нетачности датума празника. Па, хајде да заронимо мало у ову тему.
Да ли себе сматрамо људима изабраним за Царство Небеско? Ако не, зашто онда идемо у Цркву, молимо се, постимо и учествујемо у Светим Тајнама? Ако јесте, где су плодови нашег стремљења ка блаженој вечности у Богу?
О трансхуманизму се данас доста пише, а сам покрет се одавно претворио у идеолошку парадигму са свим последицама које из тога произилазе.
Јеванђеље нам говори да је Христос најчешће користио израз „Не бојте се“ у разним облицима. Данас је ово упутство што је могуће релевантније, па хајде да кажемо неколико речи о страху и могућностима суочавања са његовим негативним манифестацијама.
Активно се приближавамо Рођењу Христовом, а Црква нас поново позива да обратимо пажњу на пророке, који су на овај или онај начин говорили о долазећем Месији.
Наверное, лучшее наследие, которое мы можем оставить после себя на земле, – это положительное влияние на других людей.
Племенитост, верност, захвалност и част - све су то поjмови и принципи живота, које данас, нажалост, многи људи заборављају.